
Једном када користите весло у карбон-влаканима, требаће вам стварност да се вратите у дрво. Додуше, постоји топлина и лепота у дрва која је без премца коју је синтетика. Али добро весло у угљеници тежи око половине колико и дрвета; Боље је уравнотежено (много боље уравнотежено!) И тише је у води. Та тишина је последица врха оштрице тима ножа која може да провуче или преломи. Удари стену са нежним угљеним сечивом и ситним комадима угљеника може да се скине са ивице која ће, на време, проузроковати да изгледа попут сечива за тестере од хацк-а. Једном када се ови малени зуби развијају, пружају "прекршај" и пут до већег уништења. Ако је, на пример, ивица удари у стијену чврсто у дубокој тачки зуба, сечиво може преградити дуж линије грешке. Шта да радим?
Пре него што се позабавимо одржавањем и поправком, будите свесни да упркос њиховој очигледној "танкости", угљенике су много чвршћи него што изгледају. Осим ако нисте роцк басхинг белатерски наркоман, добар угљенични штап ће вероватно трајати животни век са нормалном коришћењем - то јест, ако задржите сечиво и не зли осовину (што може да произведе бодову). Ево како:
Обратите пажњу на глатку ивицу сечива и једва приметну линију која граничи са ивицом. Ивица је од чврстог материјала до линије (око пола инча) и може се брусити. Не брусите преко линије!
Повремено визуелно прегледајте ивицу за оштећење. Малећи зуби нису проблем док год да не покренете прсте преко њих, тако да могу да произвесте гадно рез! Касније, код куће, глатка ивица са брусним брусним папиром: носите рукавице и сигурносне наочаре - не желите да добијете карбонске влакне у очима или кожи! Већина угљених сечива има сајамну количину чврстог материјала на ивици, па ће се сумњиво икада пјешити довољно ствари да бисте стигли до пене.
Завршите до свиленкасте глаткоће помоћу 000 челичне вуне или мокро-сувог брусног папира. Последњи чин је наношење Протецтант-а на цело весло. 303 ће сакрити огреботине, посветлити завршни слој и обезбедити ултраљубичасту баријеру која ће помоћи у спречавању пропадања вашег весла.
